Der Künstler, Herr Sascha (Sasa) J. Miskovic, wurde in Kostolac (Castelu) geboren, einer kleinen Stadt in Serbien, direkt an der Donau. Der Ort Viminatium ( http://www.viminacium.org.rs/index_html?language=deutsch ), eine antike römische Stadt und Hauptstadt der Provinz Moesia befand sich seinerzeit an der Stelle des heutigen Kostolac. Die Vorfahren des Künstlers besiedelten dieses Gebiet vor Jahrhunderten unter der Führung des serbischen Patriarchen Arsenije III Carnojevic welcher der Anführer bei der Übersiedlung der Serben vom Kosovo im Jahr 1690 war.
Während der Balkankriege der neunziger Jahre, als Aktivist oppositionellen und promonarchistisch orientierten Organisationen, kam der Künstler oft in Konflikt mit Anhängern der damaligen kommunistischen Regierung. Nach dem er im Jahre 1999 einem hinterhältigen Attentat der damaligen Führung des Staates zum Opfer fiel, dieses aber durch glückliche Umstände überlebte war dies der Anlass für den Künstler aus Serbien zu emigrieren.
Der Künstler studierte in Serbien und Deutschland. Gleichzeitig ist er Autor der unzähligen Publikationen in Sachen Geschichte, Monarchie und Politik. Im Jahre 2005 gründete der Künstler, der als „Rodonacelnik“ träger des Wappens des Hauses Miskovic ist, in Zusammenarbeit mit dem Nachfahren der Dynastie Obrenovic, den Verein „Ljubicevo“ der sich um das älteste königliche Gestüt dieser Dynastie auf dem Balkan kümmert. Ferner ist der Künstler auch Redakteur für Medienzusammenarbeit der „Stimme der Diaspora“ aus Lübeck sowie Vorsitzender der Serbisch-orthodoxen Organisation „Sabor“, Zentrum für Forschung des orthodoxen Monarchismus, unter dem hohen Patronat des serbischen Königshauses, seiner königlichen Hoheit, dem Fürst Alexander, des Pavle, Karageorgevich und Mitglied der Vereinigung serbischer Wappenträger „Milos Obilic“, unter dem hohen Patronat des Erzbischofs der Serbisch-Orthodoxen Kirche für Australien und Neuseeland, Eparch Irinej Dobrijevic. Für sein soziales und humanitäres Engagement wurde er mehrere Male ausgezeichnet.
In Koproduktion mit ” ISTAR “ Filmproduktion, gefördert vom Ministerium für Diaspora von der Regierung der Republik Serbien, Parlament der Stadt Belgrad und zahlreichen anderen Sponsoren, ist aus Sasa Miskovic`s Multimedia Performance „Silent Blue“ ( mehr über Silent Blue lesen ) ein fantastischer Dokumentarfilm geworden.
Der Film “In Erinnerung auf Dragisa und Ivanka“ (Originaltitel: „У спомен на Драгишу и Иванку”) wird auf dem BELDOCS Internationalen Dokumentarfilmfestival zwischen dem 04. und 11. Mai 2011 zu sehen sein. Danach folgt die Weltpremiere auf verschiedenen Filmfestivals, wie z. B. Internationalen Film- und TV-Festival „Der goldene Ritter“ in Moskau, in Chicago, usw.. Außerdem wird der Film ab Mai 2011, in ausgewählten TV Sendern zu sehen sein.
Mit der Vernissage um 19 Uhr, am 27. Juli 2011 präsentiert die St. Nicolaikirche zu Bützfleth eine hervorragende Ausstellung des Kunstmalers Sasa Miskovic. Die Ausstellung „Kunst und Religion“ zeigt mehr als 20 Gemälde von Sasa Miskovic und seinem Atelier.
Anspruch der Ausstellung ist es, eine neue Perspektive zu eröffnen und bei Besuchern das Verständnis für die Sprache des Glaubens zu wecken.
Der Künstler hat einen Stil entwickelt in dem er in seinen Gemälden die Freiheit die er in jungen Jahren nie erlangte zum Ausdruck bringt. Er lässt sich durch nichts (wie z.B. Epochen, Techniken, Kritiken, die Zeit etc.) beeinflussen und überzeugt dadurch.
Autor: U.P.F., Stade
Кратка биографија
Рођен је 1975. у Костолцу. Основну, средњу машинску и музичку школу завршио је у Костолцу и Пожаревцу. Студирао је у земљи и иностранству. Током деведесетих, као заговорник идеје православног монархизма често долази у сукоб са присталицама тадашњег режима. У Швајцарску одлази 2000. године, одакле 2001. прелази у Аустрију а затим у Немачку. Данас живи у Хамбургу. Као програмер радио је на конструкцији и производњи авиона при „Протec GmbH“ за „Deutsche Airbus“ и уједно био власник посредничке агенције „Miskovic&Füssel GbR“. Бави се уметничком фотографијом и сликарством и данас је власник сликарског атељеа и фото студија. Излагао је у Европи и Америци. Већи део његових слика налази се у приватним колекцијама од којих је сигурнo најимпозантнија колекција портрета изложених у приватној галерији породице Саскијевић у Чикагу. Није члан ниједне политичке странке. Говори немачки и енглески језик.
Кратак преглед хуманитарних и других активности везаних за национални интерес
На месту старешине Српске Православне Акције „Сабор“, при Центру за истраживање Православног Монархизма, организовао је број хуманитарних акција за помоћ деци на Косову и Метохији, остварујући при том сарадњу са другим српским организацијама у свету попут Кола српских сестара из Чикага итд.. Реч је о новчаним донацијама, одећи и обући, школском прибору, куповини возила за потребе Основне школе из Липљана итд..(1*)
Оснивач је удружења Љубичево (Ljubicevo e.V.), са седиштем у Немачкој, које је годинама помагало националну ергелу Љубичево, легат Кнеза Милоша Обреновића. У знак захвалности и одлуком града Пожаревца и управе ергеле Љубичево, одликован је плакетом и златном потковицом исте ергеле. На месту председника овог удружења, учествовао је у низу хуманитарних акција широм Србије, с циљем побољшања услова рада и развоја коњарства. Између осталог, био је учесник у акцији враћања липицанера из ергеле „Букинац“ код Новог Сада, који су 1991. године доведени из Липика у Хрватској, на месту организатора протеста у пет европских земаља.(2*)
Иницијатор је изградње старачког дома са домом за негу на територији града Пожаревца и био у пратњи немачког KFM конзорцијума приликом прве посете истог Пожаревцу. За тај ангажман одликован је захвалницом тадашњег ПР менаџера општине Пожаревац, г. Предрага Пајића.
Један је од иницијатора подношења петиције против признања независности Косова и Метохије немачком парламенту, тада на месту сарадника и координатора за односе са медијима српског Гласа дијаспоре из Либека (уредник г. Душан Нонковић) и др. Владимира Умељића испред Светског Сабора Срба. Усвајањем петиције у дневни ред немачког парламента забележен је огроман успех српске дијаспоре у Немачкој.(3*)
Организатор је изложбе слика на тему Јасеновца и геноцида над српским народом, приликом које су посетиоци могли да погледају преко 30 његових тематских слика рађеним техником уља на платну. Изложби су присуствовали чланови градске власти немачког града Штаде, представници свих немачких странака, представници српског конзуларног одељења у Хамбургу и други.(4*)
Под покровитељством Скупштине града Београда и Министарства за дијаспору, коаутор је документарног филма „У спомен на Драгишу и Иванку„ који се бави расветљавањем убиства једног од највећих интелектуалаца српске дијаспоре, Драгише Кашиковића. Филм је премијерно приказан на фестивалу „Beldocs“, у Београду. (5*)
У знак сећања на убиство Драгише Кашиковића и Иванке Милошевић које се десило у просторијама Српске Народне Одбране 1977. год. у Чикагу, насликао је серију од девет слика и био продуцент мултимедијалног перформанса „Тиха плава – Сећање на Иванку“ који је премијерно приказан у Хамбургу 2010. године. Једна од ових слика налази се у конзулату РС у Хамбургу.
Под благословом Јереја Стевана Нешића, Српске Православне Црквене Општине и Управе парохије у Острову, био је учесник у прикупљању донација за обнову Храма Св. Георгија. Иницијатор је и члан организационог одбора манифестације „Островачки бећарац“ и један од сталних аутора истоименог билтена који се штампа на годишњем нивоу. Ктитор је грбовног знамења села Острова. (6*)
Његовим серијалом слика „Жута кућа“, рађеним уљем на платну, по први пут је у Немачкој одржана изложба и предавање на тему киднаповања Срба са Космета и илегалној трговини органима. У сарадњи са издавачком кућом Поета из Београда, једна од слика је коришћена за дизајн насловне стране књиге „Српско срце Јоханово“, аутора Веселина Џелетовића. (7*)
Јула месеца 2011. године, одржао је изложбу и предавање на тему „Уметност и религија“, у немачком граду Bützfleth, са 25 сакрално инспирисаних слика рађеним уљем на платну. Реч је иконографски мотивисаним ликовним варијацијама, као сведочанству светости у световном сликарству. Велики део предавања био је посвећен срушеним манастирима и црквама на Космету. (8*)
Тренутно ради на промовисању књиге „Die Besatzungszeit und das Genozid in Yugoslawien 1941-1945“, ( Окупација и геноцид у Југославији 1941-1945) на немачком језику, аутора др. Владимира Умељића.
Прилог:
(1*) http://www.kurir-info.rs/print/kombi-za-decu-sa-kosova-clanak-17581
(2*) http://www.bgturf.com/pdf/Otvoreno%20pismo%20ministru.pdf
(3*) http://www.glas-javnosti.rs/clanak/tema/glas-javnosti-17-09-2008/kosovo-je-srpsko-ori-se-berlinom
(6*) http://www.glas-javnosti.rs/clanak/kurir-19-03-2008/humanost-ne-zna-za-naciju
(7*) http://www.poetabg.com/prodavnica/plaincart/index.php?c=49&p=155
(8*) http://sasamiskovic.files.wordpress.com/2011/06/kopie-von-plakat-kirche.jpg?w=769
The artist Sasha J. Miskovic was born in Kostolac (Castelu), a small town in Serbia. The place Viminacium is an ancient Roman city and capital of the province of Moesia, that now is today’s Kostolac. The ancestors of the artist inhabited the area centuries ago under the leadership of the Serbian Patriarch Arsenije Carnojevic III who was the leader in the resettlement of Serbs from Kosovo in 1690.
During the Balkan wars of the nineties, as an activist opposition and a doctorate monarchist-oriented organization, Miskovic often came into conflict with supporters of the former Communist government. After his assassination in 1999, an insidious the former leadership of the state fell victim to this but survived by fortunate circumstances. This was the occasion for the artist from Serbia to emigrate. The artist first went to Switzerland, from where he then came to West Germany over Austria in 2001. He studied in Serbia and Germany.
The artist is also is the author of numerous publications in the field of history, monarchy and politics. In 2005 the artist who is known as “Grbonosac” carriers of the emblem of Miskovic founded the association “Ljubicevo” takes care of the oldest royal stud of this dynasty in the Balkans. In addition, he is also co-editor of Media The Voice of the Diaspora from Lubeck and member of the Serbian Orthodox organization “Sabor”, Center for Research of Orthodox monarchy under the high patronage of the Serbian royal family, his Royal Highness, Prince (Knez) Alexander, the Pavle, Karageorgevich and member of the Association of Serbian coat of arms makers, “Milos Obilic, under the high patronage of the Archbishop of the Serbian Orthodox Church for Australia and New Zealand, Eparch Irinej Dobrijevic. For its social and humanitarian efforts he was awarded several times.
Miskovic has developed a style with that he expresses freedom that he never achieved at young age in his paintings. He is also influenced by time periods, techniques and reviews.
U.F.P. Stade
